Bez obzira na to da li se poslužuju tople ili hladne, sveže mahunarke pružaju veliku raznovrsnost. Međutim, ne treba ih jesti sirove.
Mahunarke spadaju u najstarije kultivisane biljke na svetu. U zavisnosti od vrste, neke su poreklom iz Afrike, Kine, Indije, Evrope, Južne ili Severne Amerike. Možete pojesti i mahunu i seme unutar nje.
Kod mahunarki koje imaju deblju ljusku, kao što su grašak običan i zelena vigna, bob i šareni, crveni i smeđi pasulj, kuvaju se i jedu samo semenke. Kod leptirastog pasulja, jednog od najznačajnijih izvora belančevina u Africi i istočnoj Aziji, konzumiraju se svi delovi, uključujući i lišće i korenje.
Oblik i veličina svežih mahunarki različiti su baš kao njihovo poreklo, boja i ukus.
Na primer, uzani zeleni azijski stočni grašak (tzv. kravlji pasulj) može da naraste do 90 centimetara, dok crveno-beli tačkasti, gorko-slatki šareni pasulj sa Mediterana dostiže dužinu od samo osam do deset centimetara.
Sveže mahunarke moraju pre konzumiranja neizostavno da se kuvaju ili prže zato što fitohemaglutinin, otrovna supstanca koju sadrže, može da se razloži samo na visokoj temperaturi.
Uzgred budi rečeno, prstohvat natrijum-bikarbonata (sode bikarbone) stavljen u vodu za kuvanje ubrzaće omekšavanje semenki.