Ono je zlatnožute, narandžaste ili crvenkaste boje i ima suptilan miris prženog kikirikija i lešnika, gorkog mošusa i kiselih začinskih biljaka mediteranskog šipražja.
Degustirano u svom čistom obliku, arganovo ulje ima relativno prigušen ukus, ali se zato njegovo potpuno i zavodljivo bogatstvo arome otkriva na parčetu belog hleba ili jabuke. Ukusi tartufa, semena maka, sladića, zelene paprike, ražanog hleba i borove smole iznenađuju vaše nepce.
Hladno presovano arganovo ulje dobijeno iz prženih semenki naročito se dobro slaže sa slatkim jelima. U Maroku, njegovoj zemlji porekla, se za doručak nalazi na skoro svakom stolu. Umočite hleb u njega i zatim po hlebu razmažite med.
Takođe ga često možete naći u slatko-slanim tadžinima i jelima sa kuskusom, npr. sa urmama, šljivama, grožđicama i smokvama. Obavezan je u paradajz-salatama sa crnim maslinama i blanširanim belim lukom.
Hladno presovano arganovo ulje dobijeno iz neprženih semenki je dosta blaže i pomalo gorkasto. Dobro se slaže sa salatama, povrćem i jelima od ribe.
Arganovo ulje zbog intenzivnog ukusa treba koristiti veoma štedljivo. Iako ga je bezopasno zagrevati, to treba izbegavati zato što tako gubi veliki deo svoje tipične arome.
Drvo argana (Argania spinosa) još se naziva „marokansko zlato” ili „drvo života” i preko dva miliona godina raste isključivo u maloj oblasti jugozapadnog Maroka, u blizini Atlantskog okeana. Ta oblast je pod zaštitom UNESCO-a kao poseban rezervat biosfere. Drvo argana može da izdrži velike suše i temperature iznad 50°C i živi do 400 godina.
Unutar tvrde smeđe koštice nalaze se dve do tri zelene semenke oblika masline koje sazrevaju u periodu od jula do septembra. Ovo dragoceno ulje dobija se iz njihovih jezgara nakon prženja.
Za kompletan proces, od branja voća do gotovog ulja, zadužene su isključivo žene. Za proizvodnju jednog litra arganovog ulja potrebno je 30 do 35 kg voća i 24 sata napornog fizičkog rada.
Arganovo ulje štiti osetljivu kožu od isušivanja i sprečava sušenje i pucanje kose.