Jedna osoba napravi grimasu i spusti viljušku, a druga zrači zadovoljstvom i jede sa uživanjem. Ukusi su prosto različiti.
To pre svega važi za gorke arome. Njihovi stimulansi utiču na mozak 10.000 puta jače nego slatke arome i upozoravaju nas na otrove kao što su kukurbitacin, koji se ponekad nalazi u tikvicama, krastavcima ili bundevama, na tomatin u nezrelim paradajzima i na solanin u zelenim krompirima.
Neki ljudi su toliko osetljivi na ove arome da gorko-slatko povrće, kao što su radič, cikorija, endivija, kupus i spanać, smatraju prosto nejestivim.
Ipak, većina ljudi stvarno uživa u ovim finim gorkim aromama. Oni vole gorko pivo i gorku čokoladu.
Međutim, ako gorčina svakim zalogajem postaje sve jača, u nekom trenutku se aktivira signal za prekid. Gorka hrana tera one sa osetljivim nepcima da prekinu da jedu.
Istraživači su došli do zaključka da ljudi koji izbegavaju da jedu gorku hranu ili uopšte ne osećaju njen ukus, jedu znatno više nego što je uobičajeno. Pre svega, unose više masti.
Stvarno je sramota da uzgajivači povrća i poljoprivredni proizvođači sve više uklanjaju korisne gorke supstance iz naše hrane.
Verovatno će u budućnosti od gorkih namirnica ostati samo gorka pića! Nazdravlje!