„Zakopani losos”

„Zakopani losos”

U prošlosti se riba čuvala tako što je bila zakopavana u pesak na nekoliko dana. Danas je to mnogo lakše uraditi pomoću frižidera.

Kako to obično biva, nova jela nam dolaze ili zbog slučajnosti ili zbog neophodnosti. Ko bi inače došao na ideju da zakopa sveže ulovljenu, očišćenu i usoljenu ribu u zemlju ili pesak na nekoliko dana? Ovaj proces je razvijen u Skandinaviji pre više vekova i postao je poznat pod nazivom „zakopani losos” (na švedskom „gravad lax”, a na norveškom „gravlaks”). Od tih naziva potekli su pojmovi u jezicima drugih obližnjih naroda. Iz lososa voda izlazi usled fizičkog pritiska zemlje ili peska nad njim, kao i zbog marinade od soli i šećera. Sušenje i fermentacija se odvijaju istovremeno, a riba može da stoji duže vreme. Zbog toga je važno začinjenu ribu čuvati u frižideru zatvorenu što hermetičnije, stavljanjem u lepljivu foliju ili u veliku kesu za zamrzivač, i pritiskanjem odozgo npr. pomoću limenki.

U principu, za proces konzervacije su dovoljni so i šećer. Začinske biljke se koriste samo zbog arome. Pored tradicionalnih začinskih biljaka, kao što su mirođija, krasuljica i peršun, možete koristiti i matičnjak, lovorov list, korijander i majoran. U začinske mešavine sa krupno mlevenim zrnima bibera mogu umesto njih vrlo lako da se stave semenke slačice, piment, kleka, kardamom, korijander ili semenke komorača. Mazanje lososa maslinovim uljem nakon mariniranja i nakon uklanjanja začina i začinskih biljaka sprečiće njegovo isušivanje.