Pivo je tipično za Bavarsku baš koliko i bele kobasice vajsvurst, muzika duvačkih orkestara i Oktoberfest. Mnogi ljudi ga smatraju petim elementom.
Polovina nemačkih pivara – više od 600 – nalazi se u Bavarskoj. Zahvaljujući procvatu proizvodnje zanatskih piva, ovaj broj raste. Vodeći region je Gornja Frankonija, koja se takođe naziva „pivska Frankonija”, i ima oko milion stanovnika i izbor od 160 pivara.
Početkom 19. veka u Bavarskoj je bilo skoro 30.000 pivara. Većinom su to bile male seoske pivare koje su snabdevale krčme u lokalnoj oblasti. Skoro svaki manastir je imao sopstvenu pivaru. Pored toga, Bavarska ima zakon o čistoći piva iz 1516. godine – najstariji propis u vezi sa hranom i pićem na svetu koji je još uvek na snazi. Ali to nije sve. Bavarsko pivo i piva iz Kulmbaha, Majnfrankena, Rojta, Hofa i Minhena imaju oznaku kvaliteta Evropske unije „Zaštićena geografska oznaka” („Protected Geographical Indication” – PGI) i njihova proizvodnja nije dozvoljena nigde drugde. Svako pivo sa ovom oznakom mora da se proizvede u skladu sa tradicionalnim postupkom od uglavnom lokalnih sastojaka. Takođe mora da zadovoljava određene zahteve, kao što su sadržaj sladovine i odgovarajuća boja. To se ne odnosi samo na poznate vrste kao što su lager, tamno pivo, Märzen/Festbier, Bock i Doppelbock, već i na regionalne specijalitete kao što su Rauchbier (Bamberg), Zoigl (Oberpfalz), Kellerbier i Zwickelbier. Teško je poverovati da se može napraviti toliko različitih vrsta piva od tri sastojka (hmelj, slad i voda) i dva proizvodna procesa (donje i gornje vrenje).
Hmelj ima važnu ulogu i predstavlja bavarski adut. Skoro tačno u središtu Bavarske se nalazi najveći region za uzgajanje hmelja na svetu – Halertau. Ovde se proizvodi preko 80 posto hmelja koji se koristi u čitavoj Nemačkoj, a tu se nalazi i istraživački centar Hull, koji se bavi istraživanjem hmelja i gde se još od 1920-ih godina neprekidno razvijaju nove sorte hmelja sa posebnim aromama i otporne na bolesti. Trenutno su najpopularniji „Mandarina Bavaria” (grejpfrut, mandarine), „Huell Melon” (dinja medna rosa, kajsije, jagode), „Hallertau Blanc” (mango, ogrozd, belo vino), „2010/08/33” (kajsije, marakuja) i „2010/72/20” (crne ribizle, kupine).